Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?
Razgovaramo sa Leom David, sociološkinjom i vanrednom profesorkom na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, čija je knjiga „Prošlost nas ne može izlečiti: Opasnosti mandata sećanja u ime ljudskih prava“ nedavno objavljena sa izdavačkom kućom Cambridge University Press.
Lea David u knjizi u pitanje dovodi jednu od osnovnih i duboko ukorenjenih
pretpostavki u sferi ljudskih prava i tranzicione pravde: da je „pravilna“ memorijalizacija ključna za uspostavljanje moralne odgovornosti za zločine iz prošlosti i vrednosti ljudskih prava i demokratije u konfliktnim i postkonfliktnim društvima. Na primerima Izraela i Palestine kao i postjugoslovenskog prostora, knjiga pokazuje da svi ovi napori dugoročno imaju suprotne efekte i da dolazi do jačanja podela i novih oblika društvenih nejednakosti.
