U javnom sećanju na žrtve rata dominiraju etnocentrični narativi, odmeravanje obima tuđeg zločina i marginalizacija vlastitog. Nedostaje ne samo moralna nego i kontinuirana istorijsko-didaktička, pedagoška, medijsko-teorijska, muzeološka i estetička debata kao osnova stvaranja sećanja koje uključuje i sećanje na istoriju zločina počinjenog i u naše ime. O estetici aktivizma u aktima, praksama i delima povezanim sa kulturom sećanja i savremenim političkim i društvenim aktivizmom u postjugoslovenskim društvima razgovarali smo sa dr Igorom Štiksom, profesorom na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.
