Neznanje, atavizmi i etnicizacija kulture sećanja
Piše: Aleksandar R. Miletić „Braćo i sestre!”, tako se predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević obratio visokim zvanicama iz zemlje i inostranstva i okupljenim građanima na
Piše: Aleksandar R. Miletić „Braćo i sestre!”, tako se predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević obratio visokim zvanicama iz zemlje i inostranstva i okupljenim građanima na
Piše: Eva Hasel Politike sećanja na Drugi svetski rat na Balkanu, posebno u Srbiji i Hrvatskoj, duboko su sporne od raspada Jugoslavije. Mesta sećanja na Holokaust,
Piše: Mirnes Sokolović Knjiga Poeta destruktor ispituje vezu književnosti i nasilja na primjeru jugoslovenskih pisaca.Prateći spletenost djela na srpskohrvatskom jeziku s ratnom propagandom od tridesetih do devedesetih
Piše: Žarka Radoja Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A
Piše: Saša Ilić Politike sećanja na devedesete godine u regionu već decenijama teku u jednom smeru; u osnovi svih procesa je viktimizacija, dok paralelno s tim
Piše: Edvin Kanka Ćudić Svakim danom mještani koračaju brčanskom promenadom. Pogled sa šetnice upućen ka Zanatskom centru, vraća ih na početak rata. Rušenjem Savskog mosta koji povezuje
Piše: Sven Milekić Kroz komemoracije, političke govore, medije i obrazovanje, mladi u Hrvatskoj prepušteni su politikama sjećanja koja slave rat i ratne uspjehe, a marginaliziraju mirovne
Piše: Sven Milekić Deceniju od ulaska u EU i od oslobađanja generala optuženih za ratne zločine, Hrvatska je uklesala u kamen sećanje na operaciju Oluja iz
Piše: Sven Milekić Dok su se 2021. u obeležavanju ratnih događaja iz 1991. godine ponavljali brojni aspekti savremenog hrvatskog nacionalizma, zvaničnici vlade su se držali podalje
Piše: Nikola Gajić U suočavanju sa posleratnom prošlošću, kao mehanizam za redukovanje nastalog haosa i rekonfiguraciju društvenih sukoba, često se u politikama sećanja koristi kategorija žrtve.[1]